DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09
- 3 years ago
Dragan Stojković Piksi je rođen 3. marta 1965 kod u predgrađu Niša i bivši je srpski fudbaler i reprezentativac Jugoslavije, a danas fudbalski trener.
Stojković je karijeru počeo u pionirima Radničkom iz Niša, davne 1979.kada je imao 14 godina. Za Nišlije je debitovao na prijateljskoj utakmici 8. jula 1981. u Negotinu protiv Hajduk Veljka gde je radnički slavio sa 6:0. Prvi profesionalni ugovor sa Radničkim je potpisao 16. marta 1983, sa tek navršenih 18 godina, obavezujući se na četvorogodišnju vernost.
Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?list=PLaeAcSlJ5NXuGt_zoBAWwMB6jd_6U7wBU
Stojković je u Crvenu zvezdu stigao u leto 1986. godine iz niškog Radničkog, kao vrlo perspektivan igrač, reprezentativac i zvezda prelaznog roka. Potpisao je ugovor u poslednji čas, pred sam kraj vremena za letnje prelaske igrača iz kluba u klub. Već u prvoj sezoni se nametnuo kao lider ekipe i vođa na terenu, iako je bio među mlađim fudbalerima u ekipi. Bio je najbolji strelac Zvezde u šampionatu sa 17 golova na 30 utakmica.
Crveno-beli su u sezoni 1988/89. igrali nezaboravne mečeve osmine finala Kupa evropskih šampiona protiv Milana. Obe utakmice su završene rezultatom 1:1, a Milan je prošao dalje boljim izvođenjem jedanaesteraca u Beogradu sa 4:2. U prvoj utakmici u Italiji, Piksi je igrao sjajno protiv jednog od najslavnijih timova u istoriji fudbala, i postigao vrlo efektan gol. U revanšu je Zvezda vodila golom Savićevića, ali je ta utakmica prekinuta zbog guste magle, pa je igran novi meč. Slavni Marko van Basten je udarcem glavom doveo goste u vođstvo u ponovljenoj utakmici, da bi Piksi izjednačio sjajnim pogotkom pod prečku. Milan je kasnije postao šampion Evrope, a godinu kasnije je odbranio evropsku krunu. Oni su poslednji tim koji je dva puta uzastopno osvojio elitno takmičenje.
Crveno-beli su 1990. godine u velikom stilu osvojili duplu krunu. Dragan Stojković je postigao deset golova u prvenstvu i kao kapiten tima podigao oba trofeja u oproštajnoj sezoni u klubu.
U leto 1990. godine prešao je u francuski Olimpik iz Marseja, tada jedan od najboljih klubova Evrope za rekordnu sumu novca u domaćem fudbalu. Sudbina je htela da se Zvezda i Olimpik sretnu u finalu Kupa šampiona u Bariju 29. maja 1991. godine, a Piksi je u igru ušao osam minuta pre kraja drugog produžetka. Odbio je da šutira penal protiv Zvezde, koja je boljim izvođenjem jedanaesteraca sa 5:3 postala šampion Evrope.
Nije bio standardan u Marseju, pa je sezonu 1991/92. proveo u italijanskoj Veroni, gde je na 19 utakmica postigao jedan gol. U Marselju je imao i dosta problema sa povredama, a u francuskom klubu se zadržao do 1994. godine, kada je prešao u japansku Nagoju i kasnije postao legenda tamošnjeg fudbala. Dobio je ulicu, a takođe jedna tribina i ulaz broj 10 na stadionu nose njegovo ime, pošto je celu karijeru nosio taj broj na dresu.
Stojković je odigrao dve oproštajne utakmice tokom oktobra 2001. godine. Prvi meč je odigran 7. oktobra u Nagoji a sastali su se domaći
Stojković je karijeru počeo u pionirima Radničkom iz Niša, davne 1979.kada je imao 14 godina. Za Nišlije je debitovao na prijateljskoj utakmici 8. jula 1981. u Negotinu protiv Hajduk Veljka gde je radnički slavio sa 6:0. Prvi profesionalni ugovor sa Radničkim je potpisao 16. marta 1983, sa tek navršenih 18 godina, obavezujući se na četvorogodišnju vernost.
Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?list=PLaeAcSlJ5NXuGt_zoBAWwMB6jd_6U7wBU
Stojković je u Crvenu zvezdu stigao u leto 1986. godine iz niškog Radničkog, kao vrlo perspektivan igrač, reprezentativac i zvezda prelaznog roka. Potpisao je ugovor u poslednji čas, pred sam kraj vremena za letnje prelaske igrača iz kluba u klub. Već u prvoj sezoni se nametnuo kao lider ekipe i vođa na terenu, iako je bio među mlađim fudbalerima u ekipi. Bio je najbolji strelac Zvezde u šampionatu sa 17 golova na 30 utakmica.
Crveno-beli su u sezoni 1988/89. igrali nezaboravne mečeve osmine finala Kupa evropskih šampiona protiv Milana. Obe utakmice su završene rezultatom 1:1, a Milan je prošao dalje boljim izvođenjem jedanaesteraca u Beogradu sa 4:2. U prvoj utakmici u Italiji, Piksi je igrao sjajno protiv jednog od najslavnijih timova u istoriji fudbala, i postigao vrlo efektan gol. U revanšu je Zvezda vodila golom Savićevića, ali je ta utakmica prekinuta zbog guste magle, pa je igran novi meč. Slavni Marko van Basten je udarcem glavom doveo goste u vođstvo u ponovljenoj utakmici, da bi Piksi izjednačio sjajnim pogotkom pod prečku. Milan je kasnije postao šampion Evrope, a godinu kasnije je odbranio evropsku krunu. Oni su poslednji tim koji je dva puta uzastopno osvojio elitno takmičenje.
Crveno-beli su 1990. godine u velikom stilu osvojili duplu krunu. Dragan Stojković je postigao deset golova u prvenstvu i kao kapiten tima podigao oba trofeja u oproštajnoj sezoni u klubu.
U leto 1990. godine prešao je u francuski Olimpik iz Marseja, tada jedan od najboljih klubova Evrope za rekordnu sumu novca u domaćem fudbalu. Sudbina je htela da se Zvezda i Olimpik sretnu u finalu Kupa šampiona u Bariju 29. maja 1991. godine, a Piksi je u igru ušao osam minuta pre kraja drugog produžetka. Odbio je da šutira penal protiv Zvezde, koja je boljim izvođenjem jedanaesteraca sa 5:3 postala šampion Evrope.
Nije bio standardan u Marseju, pa je sezonu 1991/92. proveo u italijanskoj Veroni, gde je na 19 utakmica postigao jedan gol. U Marselju je imao i dosta problema sa povredama, a u francuskom klubu se zadržao do 1994. godine, kada je prešao u japansku Nagoju i kasnije postao legenda tamošnjeg fudbala. Dobio je ulicu, a takođe jedna tribina i ulaz broj 10 na stadionu nose njegovo ime, pošto je celu karijeru nosio taj broj na dresu.
Stojković je odigrao dve oproštajne utakmice tokom oktobra 2001. godine. Prvi meč je odigran 7. oktobra u Nagoji a sastali su se domaći