PERICA OGNjENOVIĆ - Priče iz kraja #07
- 4 years ago
Perica Ognjenović, rođen u Smederevskoj Palanci 24. februara 1977 je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.
Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.
Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?list=PLaeAcSlJ5NXuGt_zoBAWwMB6jd_6U7wBU
Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac.
U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0). I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića. Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.
Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio.
Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid. Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića. Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe. Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose. Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrfinalu). U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.
Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom. U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom. U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović. U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca. U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev. U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda
Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.
Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?list=PLaeAcSlJ5NXuGt_zoBAWwMB6jd_6U7wBU
Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac.
U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0). I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića. Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.
Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio.
Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid. Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića. Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe. Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose. Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrfinalu). U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.
Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom. U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom. U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović. U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca. U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev. U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda