RONALDO - Priče iz kraja #03
- 4 years ago
Ronaldo Luiz Nazario de Lima, poznatiji kao Ronaldo, bivši je brazilski fudbaler za koga se smatra da je jedan od najboljih napadača svih vremena.
Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5
Ronaldo je zaigrao za mladu reprezentaciju Brazila u svojoj 14. godini, a profesionalni ugovor je potpisao sa fudbalskim klubom Kruziero kada je napunio dovoljno godina da može da postane profesionalac.
Do 1993. godine, kada mu je bilo 16 godina, Ronaldo je postigao 59 golova u 57 odigranih utakmica za reprezentaciju Brazila do 17 godina. Već 1994. godine je pozvan da igra za seniorsku reprezentaciju Brazila, ali na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD nije ulazio u igru.
Izabran je za najboljeg igrača sveta 1996. i 1997. godine.
Profesionalnu karijeru je počeo u Kruzeiru. Međutim, nakon samo 14 odigranih utakmica za ovu ekipu, u kojima je postigao 12 golova, skrenuo je na sebe pažnju skauta holandskog PSV-a. U dve sezone za tim sa Filips arene, Ronaldo je odigrao 46 utakmica i postigao 42 gola. To naravno nije moglo promaći najvećim evropskim klubovima, koji su bili zaintersovani, a najkonkretnija je bila Barselona, pa se Ronaldo 1996. godine seli na Nou kamp.
Iako je u dresu Barselone proveo samo jednu sezonu, to je bilo više nego dovoljno da na Nou kampu ostavi veliki trag, a kako i ne bi ostavio trag kada je u 37 utakmica dao 34 gola. U Barseloni su na kraju sezone odugovlačili sa potpisivanjem novog ugovora sa Ronaldom, što je iskoristio Inter, koji ga je za 19 miliona funti (tadašnji rekord) doveo na Đuzepe Meacu.
Kada je 1997. godine prešao u Inter, svi su očekivali Ronaldov nastavak sjajne golgeterske serije. Na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj je briljirao, ali samo do finala. Pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, Ronaldo se razboleo uoči finala sa Francuzima, koji su na Stadionu Francuska prosto razbili Brazilce sa 3:0 i tako ih sprečili da odbrane titulu osvojenu četiri godine ranije.
Ronaldo se potom vratio u Inter, gde je nastavio sa sjajnim partijama. Sve do kobne utakmice sa Lečeom, 21. novembra 1999. godine. Ovaj datum se slobodno može uvesti u knjige, kao datum kada je osakaćena jedna od najvećih fudbalskih karijera ikada. Ronaldo je u tom susretu povredio koleno, a ta će ga povreda pratiti do kraja karijere. Na teren se vratio nakon pet meseci pauze, 12. aprila 2000. godine, u utakmici Kupa Italije sa Laciom. Na terenu je proveo sedam minuta, pre nego što je obnovio povredu zbog koje je nakon toga obavio dve operacije i bio odsutan mesecima sa terena. Ipak, vratio se na teren za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, gde je rešetao protivničke mreže, bio golgeter šampionata i predvodio svoju reprezentaciju do ponovnog osvajanja najvažnijeg fudbalskog trofeja. Prvenstvo u Aziji je označilo veliki povratak Ronalda na najveću fudbalsku scenu.
Posle Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji veće fudbalske zvezde od Ronalda nije
Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5
Ronaldo je zaigrao za mladu reprezentaciju Brazila u svojoj 14. godini, a profesionalni ugovor je potpisao sa fudbalskim klubom Kruziero kada je napunio dovoljno godina da može da postane profesionalac.
Do 1993. godine, kada mu je bilo 16 godina, Ronaldo je postigao 59 golova u 57 odigranih utakmica za reprezentaciju Brazila do 17 godina. Već 1994. godine je pozvan da igra za seniorsku reprezentaciju Brazila, ali na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD nije ulazio u igru.
Izabran je za najboljeg igrača sveta 1996. i 1997. godine.
Profesionalnu karijeru je počeo u Kruzeiru. Međutim, nakon samo 14 odigranih utakmica za ovu ekipu, u kojima je postigao 12 golova, skrenuo je na sebe pažnju skauta holandskog PSV-a. U dve sezone za tim sa Filips arene, Ronaldo je odigrao 46 utakmica i postigao 42 gola. To naravno nije moglo promaći najvećim evropskim klubovima, koji su bili zaintersovani, a najkonkretnija je bila Barselona, pa se Ronaldo 1996. godine seli na Nou kamp.
Iako je u dresu Barselone proveo samo jednu sezonu, to je bilo više nego dovoljno da na Nou kampu ostavi veliki trag, a kako i ne bi ostavio trag kada je u 37 utakmica dao 34 gola. U Barseloni su na kraju sezone odugovlačili sa potpisivanjem novog ugovora sa Ronaldom, što je iskoristio Inter, koji ga je za 19 miliona funti (tadašnji rekord) doveo na Đuzepe Meacu.
Kada je 1997. godine prešao u Inter, svi su očekivali Ronaldov nastavak sjajne golgeterske serije. Na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj je briljirao, ali samo do finala. Pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, Ronaldo se razboleo uoči finala sa Francuzima, koji su na Stadionu Francuska prosto razbili Brazilce sa 3:0 i tako ih sprečili da odbrane titulu osvojenu četiri godine ranije.
Ronaldo se potom vratio u Inter, gde je nastavio sa sjajnim partijama. Sve do kobne utakmice sa Lečeom, 21. novembra 1999. godine. Ovaj datum se slobodno može uvesti u knjige, kao datum kada je osakaćena jedna od najvećih fudbalskih karijera ikada. Ronaldo je u tom susretu povredio koleno, a ta će ga povreda pratiti do kraja karijere. Na teren se vratio nakon pet meseci pauze, 12. aprila 2000. godine, u utakmici Kupa Italije sa Laciom. Na terenu je proveo sedam minuta, pre nego što je obnovio povredu zbog koje je nakon toga obavio dve operacije i bio odsutan mesecima sa terena. Ipak, vratio se na teren za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, gde je rešetao protivničke mreže, bio golgeter šampionata i predvodio svoju reprezentaciju do ponovnog osvajanja najvažnijeg fudbalskog trofeja. Prvenstvo u Aziji je označilo veliki povratak Ronalda na najveću fudbalsku scenu.
Posle Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji veće fudbalske zvezde od Ronalda nije